Европско првенство у атлетици на отвореном 1962 — скок удаљ за мушкарце

Такмичење у скоку удаљ у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 1962. у Београду одржано је 13. и 14. септембраа[1] на Стадиону ЈНА.

Титулу освојену у Стокхолму 1958, одбранио је Игор Тер-Ованесјан из СССР-а.

Земље учеснице

Учествовао је 20 такмичара из 13 земаља.

  1. Бугарска Бугарска (1)
  2. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија (1)
  3. Мађарска Мађарска (1)
  4. Њемачка Немачка (2)
  5. Пољска Пољска (1)
  6. Португалија Португалија (1)
  7. Румунија Румунија (1)
  8. Совјетски Савез СССР (2)
  9. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство (3)
  10. Финска Финска (3)
  11. Француска Француска (2)
  12. Швајцарска Швајцарска (1)
  13. ШпанијаШпанија (1)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1962.
Светски рекорд Игор Тер-Ованесјан  СССР 8,31 Јереван, СССР 10. јун 1962.
Европски рекорд Игор Тер-Ованесјан  СССР 8,31 Јереван, СССР 10. јун 1962.
Рекорди европских првенстава Игор Тер-Ованесјан  СССР 7,81 Стокхолм, Шведска 20. август 1958.
Рекорди после завршетка Европског првенства 1962.
Рекорди европских првенстава Игор Тер-Ованесјан  СССР 7,82 Београд, Југославија 13. септембар 1962.

Освајачи медаља

Игор Тер-Ованесјан
Совјетски Савез СССР 		Рајнер Стенијус
Финска Финска 		Пенти Ескола
Финска Финска

Резултати

Квалификације

Квалификациона норма за улазак у филве износила је 7,50 м (КВ) коју је прескочило 6 тамичара. Осталих 6 пласирало се на основу постигнутог резултата (кв) [2]

Пласман Атлетичар Земља Резултат Белешке
1. Игор Тер-Ованесјан Совјетски Савез СССР 7,82 КВ, РЕП
2. Дмитриј Бондаренко Совјетски Савез СССР 7,67 КВ
3. Јорма Валкана Финска Финска 7,65 КВ
4. Пенти Ескола Финска Финска 7,62 КВ
5. Ali Brakchi Француска Француска 7,57 КВ
6. Рајнер Стениус Финска Финска 7,51 КВ
7. Валдемар Гаврон Пољска Пољска 7,49 кв
8. Иван Иванов Бугарска Бугарска 7,45 кв
9. Клаус Бир Њемачка Немачка 7,45 кв
10. Хенрик Калочаи Мађарска Мађарска 7,41 кв
11. Џон Хауел Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 7,37 кв
12. Лин Дејвис Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 7,37 кв
13. Волфганг Клајн Њемачка Немачка 7,36
14. Mihai Calnicov Румунија Румунија 7,32
15. Луис Фелипе Арета ШпанијаШпанија 7,27
16. Педро де Алмеида Португалија Португалија 7,23
17. Џон Морби Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 7,12
18. Ален Верон Француска Француска 7,09
19. Pierre Schneidegger Швајцарска Швајцарска 7,06
20. Бранислав Муњић Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 7,01

Финале

Пласман Атлетичар Земља Резултат Белешке
Игор Тер-Ованесјан Совјетски Савез СССР 8,19 ветар +3,2 м/с
Рајнер Стениус Финска Финска 7,85
Пенти Ескола Финска Финска 7,85
4. Дмитриј Бондаренко Совјетски Савез СССР 7,83
5. Валдемар Гаврон Пољска Пољска 7,73
6. Хенрик Калочаи Мађарска Мађарска 7,66
7. Клаус Бир Њемачка Немачка 7,52
8. Ali Brakchi Француска Француска 7,41
9. Џон Хауел Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 7,40
10. Иван Иванов Бугарска Бугарска 7,33
11. Лин Дејвис Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 7,33
12. Јорма Валкана Финска Финска 6,78

Извори

  1. ^ European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 392, Приступљено 7. 4. 2015 
  2. ^ Резултати скока увис за мушкарце
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1938: Вилхелм Лајхум (НЕМ)  • 1946: Оле Лешер (ШВЕ)  • 1950: Torfi Bryngeirsson (ИСЛ)  • 1954: Ödön Földess (МАЂ)  • 1958: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1962: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1966: Лин Дејвис (ВБ)  • 1969: Игор Тер-Ованесјан (СССР)  • 1971: Макс Клаус (ДДР)  • 1974: Валериј Пидлужњи (СССР)  • 1978: Жак Русо (ФРА)  • 1982: Луц Домбровски (ДДР)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1994: Ивајло Младенов (БУГ)  • 1998: Кирил Сосунов (РУС)  • 2002: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2006: Ендру Хау (ИТА)  • 2010: Христијан Рајф (НЕМ)  • 2012: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2014: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2016: Грег Радерфорд (ВБ)  • 2018: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)  • 2022: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

у дворани

1970: Тену Лепик (СССР)  • 1971: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1972: Макс Клаус (ДДР)  • 1973: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1974: Jean-François Bonhème (ФРА)  • 1975: Жак Русо (ФРА)  • 1976: Жак Русо (ФРА)  • 1977: Ханс Браумгартнер (ФРГ)  • 1978: László Szalmaо (МАЂ)  • 1979: Vladimir Tsepelyov (СССР)  • 1980: Winfried Klepsch (ФРГ)  • 1981: Rolf Bernhard (ШВА)  • 1982: Henry Lauterbach (ВБ)  • 1983: László Szalmaо (МАЂ)  • 1984: Јан Лајтнер (ЧЕХ)  • 1985: Ђула Палоци (МАЂ)  • 1986: Роберт Емијан (СССР)  • 1987: Роберт Емијан (СССР)  • 1988: Frans Maas (ХОЛ)  • 1989: Emiel Mellaard (ХОЛ)  • 1990: Дитмар Хаф (ФРГ)  • 1992: Dmitriy Bagryanov (ЗНД)  • 1994: Дитмар Хаф (НЕМ)  • 1996: Māris Bružiks (ЛЕТ)  • 1998: Олексеј Лукашевич (УКР)  • 2000: Петар Дачев (БУГ)  • 2002: Раул Фернандез (ШПА)  • 2005: Хуан Лино Мартинез (ШПА)  • 2007: Ендру Хау (ИТА)  • 2009: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2011: Себастијан Бајер (НЕМ)  • 2013: Александар Мењков (РУС)  • 2015: Михел Торнеус (ШВЕ)  • 2017: Измир Смајљајс (АЛБ)  • 2019: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ) • 2021: Милтијадис Тентоглу (ГРЧ)

Жене
на отвореном

1938: Ирмгард Прец (НЕМ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Татјана Шелканова (СССР)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1990: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1998: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 2002: Татјана Котова (БУГ)  • 2006: Људмила Колчанова (РУС)  • 2010: Инета Радевича (ЛЕТ)  • 2012: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2014: Елоаз Лезије (ФРА)  • 2016: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2018: Малајка Михамбо (НЕМ) 2022: Ивана Вулета (СРБ)  •

у дворани

1970: Виорика Вископољану (РУМ)  • 1971: Хајде Розендал (ФРГ)  • 1972: Бригите Ресен (ФРГ)  • 1973: Дијана Јоргова (БУГ)  • 1974: Мета Антенен (ШВА)  • 1975: Дорина Катринеану (РУМ)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1978: Јармила Нигринова (БУГ)  • 1979: Зигрун Зиглј (ДДР)  • 1980: Ана Влодарчик (ПОЉ)  • 1981: Карин Хенел (ФРГ)  • 1982: Сабине Евертс (ФРГ)  • 1983: Ева Муркова (ЧЕХ)  • 1984: Су Херншо (ВБ)  • 1985: Галина Чистјакова (СССР)  • 1986: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1987: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1988: Хајке Дрекслер (ФРГ)  • 1989: Галина Чистјакова (СССР)  • 1990: Галина Чистјакова (СССР)  • 1992: Лариса Бережна (ЗНД)  • 1994: Хајке Дрекслер (НЕМ)  • 1996: Рената Нилсен (ДАН)  • 1998: Фиона Меј (ИТА)  • 2000: Ерика Јохансон (ШВЕ)  • 2002: Ники Ксанту (ГРЧ)  • 2005: Наиде Гомес (ПОР)  • 2007: Наиде Гомес (ПОР)  • 2009: Ксенија Балта (ЕСТ)  • 2011: Дарија Клишина (РУС)  • 2013: Дарија Клишина (РУС)  • 2015: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2017: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2019: Ивана Шпановић (СРБ)  • 2021: Марина Бех-Романчук (УКР)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене
  • п
  • р
  • у
Мушкарци
Жене