Piperidin

Piperidin
Nazivi
IUPAC naziv
Piperidine
Drugi nazivi
Heksahidropiridin
Azacikloheksan
Pentametilenamin
Azinan
Identifikacija
  • 110-89-4 ДаY
3D model (Jmol)
  • interaktivna slika
ChemSpider
  • 7791 ДаY
ECHA InfoCard 100.003.467
PubChem[1][2] C ID
  • 8082
RTECS TM3500000
SMILES
  • C1CCNCC1
Svojstva
C5H11N
Molarna masa 85,15 g/mol
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Gustina 0,862 g/ml, tečnost
Tačka topljenja −7°C
Tačka ključanja 106°C
Rastvorljivost u vodi
 rastvorljiv
Kiselost (pKa) 11.22[3]
Viskoznost 1.573 cP na 25°C
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)
 Zapaljiv (F)
Toksičan (T)
R-oznake R11, R23/24, R34
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 3: Liquids and solids that can be ignited under almost all ambient temperature conditions. Flash point between 23 and 38 °C (73 and 100 °F). E.g., gasolineHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity code 3: Capable of detonation or explosive decomposition but requires a strong initiating source, must be heated under confinement before initiation, reacts explosively with water, or will detonate if severely shocked. E.g., fluorineSpecial hazards (white): no code
3
3
3
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
 piridin
pirolidin
piperazin
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Piperidin (azinan) je organsko jedinjenje sa molekulskom formulom (CH2)5NH. Ovaj heterociklični amin se sastoji od šestočlanog prstena sa pet metilenskih jedinica i jednim atomom azota. On je bezbojna isparljiva tečnost sa mirisom poput amonijačnog, poput bibera[5]. Ime potiče od lat. Piper - biber.[6] Piperidin se koristi kao gradivni blok i hemijski reagens u organskoj sintezi.

Proizvodnja

Industrijski se piperidin proizvodi hidrogenacijom piridina, obično upotrebom molibden disulfidnog katalizatora:[7]

C5H5N + 3 H2 → C5H10NH

Piridin takođe može da bude redukovan do piperidina natrijumom u etanolu.[8]

Reference

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hall, H.K., J. Am. Chem. Soc., 1957, 79, 5441.
  4. ^ „International Chemical Safety Card 0317”. 
  5. ^ Frank Johnson Welcher (1947). Organic Analytical Reagents. D. Van Nostrand. стр. 149. 
  6. ^ Alexander Senning (2006). Elsevier's Dictionary of Chemoetymology. Amsterdam: Elsevier. ISBN 0-444-52239-5. 
  7. ^ Karsten Eller, Erhard Henkes, Roland Rossbacher, Hartmut Höke “Amines, Aliphatic” Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002 Wiley-VCH. . doi:10.1002/14356007.a02_001.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ C. S. Marvel and W. A. Lazier (1941). „Benzoyl Piperidine”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 99 

Literatura

  • Frank Johnson Welcher (1947). Organic Analytical Reagents. D. Van Nostrand. стр. 149. 

Spoljašnje veze

Piperidin на Викимедијиној остави.
Portal:
  •  Hemija
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Међународне
  • FAST
Државне
  • Француска
  • BnF подаци
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
Остале
  • IdRef