Jodovodonik

Jodovodonik
Naziv po klasifikaciji	Vodonik jodid[1] Jodovodonik[1]
Drugi nazivi	Jodan[1]
Identifikacija
CAS registarski broj	10034-85-2 Y
PubChem[2][3]	24841
ChemSpider[4]	23224 Y
UNII	694C0EFT9Q Y
EINECS broj	233-109-9
KEGG[5]	C05590
MeSH	hydroiodic+acid
ChEBI	43451
ChEMBL[6]	CHEMBL1233550 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	MW3760000
Gmelin Referenca	814
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES I
InChI InChI=1S/HI/h1H Y Kod: XMBWDFGMSWQBCA-UHFFFAOYSA-N Y InChI=1/HI/h1H Kod: XMBWDFGMSWQBCA-UHFFFAOYAO
Svojstva
Molekulska formula	HI
Molarna masa	127.91 g mol−1
Agregatno stanje	bezbojni gas
Gustina	2.85 g cm-3 (na −47 °C)
Tačka topljenja	-51 °C, 222 K, -60 °F
Tačka ključanja	-34 °C, 239 K, -29 °F
pKa	≈ –9 (aproksimativno, u vodi,[7] 2.8 (u acetonitrilu)[8]
Baznost (pKb)	23.5
Indeks prelamanja (nD)	1.466
Dipolni moment	0.38 D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	26.40-26.60 kJ mol-1
Standardna molarna entropija So298	206.59 J K-1 mol-1
Specifični toplotni kapacitet, C	228.3 mJ K-1 g-1
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	hydrogen iodide hydroiodic acid
EU-klasifikacija	C
EU-indeks	053-002-00-9
NFPA 704	0 3 0 COR
R-oznake	R35
S-oznake	(S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Astatovodonik Bromovodonik Hlorovodonik Fluorovodonik Indijum hidrid Rubidijum hidrid Stibin
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Jodovodonik (HI) je diatomski molekul. Vodeni rastvor HI je poznat kao jodovodonična kiselina. Ona je jaka kiselina. HI se koristi u organskoj i neorganskoj sintezi kao jedan od primarnih izvora joda i kao redukujući agens.

Osobine

HI je bezbojan gas koji reaguje sa kiseonikom i proizvodi vodu i jod. Sa vlažnim vazduhom, HI daje maglu (ili paru) jodovodonične kiseline. On je izuzetno rastvorna u vodi.

Jodovodonična kiselina

Jodovodonična kiselina je rastvor čistog HI u vodi. Komercijalna jodovodonična kiselina obično sadrži 57% HI po masi. Rastvor formira azeotropnu smešu koji ključa na 127 °C sa 57% HI, 43% voda. Jodovodonična kiselina je jedna od najjačih kiselina usled visoke stabilnosti njene konjugovane baze. Jodidni jon je najveći od svih uobičajenih halida, te je negativni naboj raspoređen preko velikog prostora. U kontrastu s tim, hloridni jon je znatno manji, i stoga je njegovo naelektrisanje koncentrovanije, što dovodi do jačih interakcija između protona i hloridnog jona. Slabija H⁺---I^– interakcija HI molekula pospešuje disocijaciju protona od anjona, i ona je razlog da je HI najjača kiselina među hidrohalidima (teoretski izuzev astatovodonične kiseline).^[9]

HI_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + I^–_(aq) K_a ≈ 10¹⁰

HBr_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + Br^–_(aq) K_a ≈ 10⁹

HCl_(g) + H₂O_(l) → H₃O^_(aq)+ + Cl^–_(aq) K_a ≈ 10⁸

Priprema

Industrijska priprema HI se vrši reakcijom I₂ sa hidrazinom,, pri čemu se oslobađa i gasoviti azot.^[10]

2 I₂ + N₂H₄ → 4 HI + N₂

Kad is izvodi u vodi, neophodno je da se destiliše HI.

HI se isto tako može destilisati iz rastvora NaI ili drugih alkalnih jodida u koncentrovanoj hipofosforastoj kiselini^[11]. Sumporna kiselina se ne može koristiti jer ona oksiduje jodid do elementarnog joda.

HI se može pripremiti provođenjem vodonik sulfida kroz vodeni rastvor joda. Time se formira jodovodonična kiselina koja se zatim destiliše, i elementarni sumpor koj se može izfiltrirati.

H₂S +I₂ → 2 HI + S

HI se može pripremiti kombinovanjem H₂ i I₂. Ovaj metod se obično primenjuje za dobijanje materijala visoke čistoće.

H₂ + I₂ → 2 HI

Reference

Literatura

• Wiberg, Egon; Wiberg, Nils; Holleman, Arnold Frederick (2001). Inorganic chemistry. Academic Press. str. 371, 432–433. ISBN 0-12-352651-5. 

Spoljašnje veze

Portal Hemija

Jodovodonik na Wikimedijinoj ostavi

• Karta međunarodne hemijske bezbednosti 1326